Gola istina

Verujte na reč, posle koncerta u gradu,

dok hodao sam mostom neko razbi mi arkadu.

Na asfaltu ostade mi telekaster Fender,

Dok sam pokušao rukama da uhvatim gelender.

Ne znam šta je bilo, al’ na isto se svodi,

Ja sam padao sa mosta, pa sam leteo ka vodi.

Da li je slučajnost il’ je reka tako htela,

dok bujica me vukla ostao sam bez odela.

Izvinite molim vas, oduzimam Vam vreme,

Malo mi je hladno, a i skrenuo sam s teme.

Htedoh taksi da pozovem, ali nisam im'o čime,

Telefon je na dnu i novčanik dole s njime.

Hodao sam nag i pso'vo sve po spisku,

Izgledao ko Adam, samo nisam im'o lisku.

Tako sam želeo da nestanem odavde,

Ali primeti me pandur sa ledenim licem pravde.

I neka me sad pregazi voz, na mestu gde stojim

I neka me sad udari grom i neka izgorim,

I neka me sprže vatre, bolest s lica zemlje satre,

Nek odem u pakao, ja vas ne bih lagao!

Reka me bacala, k’o kroz centrifugu..

Izvinite što prekidam, da nemate pljugu?

Moje su ispale dole kad sam pao,

Sad bih ubio za jednu, gde sam ono stao..

Vik'o je da stanem, ali nisam im'o želju,

Da me pandur stigne, pa da spavam u mardelju.

Videh prozor i odelo krojeno za mene

I zato stojim go u ormaru Vaše žene

I neka me sad pregazi voz, na mestu gde stojim

I neka me sad udari grom i neka izgorim,

I neka me sad prekrije val i more proguta

Usisa vir, ispljune van i baci da plutam

I neka me sprže vatre, bolest s lica zemlje satre,

Nek odem u pakao, ja vas ne bih lagao!