Poziv

U ovom gradu ti si zver

I ne znam što se noći te u srcu alarm nije oglasio

Da kaže: "stani, ne idi", tu gde si poveo me

I za mnom svetla odmah ugasio

Te usne, što pritisle su moje

Bile su k'o dugme za samouništenje

I ljubila sam ludo, k'o da mi je poslednje

Bio si poziv koji se ne odbija

Od nesreće je samo sreća lošija

Kad treba da vratiš je, a tek si se dočep'o nje

Taj mi se poziv sad o glavu odbija

Ja samo luđa, luđa što sam starija

I, posle tebe, ni sa kim ja ne mogu da spavam

Tu, gde si druge vodio, ti lepo si govorio

Moja ljubav lako menjala te

I već sam dečije glasove ja čula, ni otkuda

A tebe, tako brzo, prošlo je sve

Te usne, što pritisle su moje

Bile su k'o dugme za samouništenje

I ljubila sam ludo, k'o da mi je poslednje

Bio si poziv koji se ne odbija

Od nesreće je samo sreća lošija

Kad treba da vratiš je, a tek si se dočep'o nje

Taj mi se poziv sad o glavu odbija

Ja samo luđa, luđa što sam starija

I, posle tebe, ni sa kim ja ne mogu da spavam

Bio si poziv koji se ne odbija

Od nesreće je samo sreća lošija

I, posle tebe, ni sa kim ja ne mogu da spavam

Taj mi se poziv sad o glavu odbija

Ja samo luđa, luđa što sam starija

I, posle tebe, ni sa kim ja ne mogu da spavam